Cr­na Go­ra pri­je po­kre­ta­nja pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je tre­ba da ura­di ši­ru „cost” be­ne­fit ana­li­zu, ka­ko bi do­bi­la ade­kva­tan od­go­vor na pi­ta­nje da li tre­ba pri­va­ti­zo­va­ti Lu­ku Bar, oci­je­nio je za „Dan” in­že­njer Želj­ko Iva­no­vić.
Ve­o­ma je va­žno, ka­ko je sa­op­štio, da Cr­na Go­ra, po­red ulo­ge re­gu­la­to­ra ima ulo­gu or­ga­ni­za­to­ra, ko­or­di­na­to­ra i kon­tro­lo­ra pro­ce­sa na svo­joj te­ri­to­ri­ji.
– Ti­me bi po­sti­gla „win-win” efe­kat i ubr­za­la svoj in­te­gra­ci­o­ni pro­ces. Tre­ba­lo bi, da­kle, for­mi­ra­ti na­ci­o­nal­ni tim za raz­voj no­ve sa­o­bra­ćaj­ne stra­te­gi­je i de­fi­ni­sa­nja stra­te­ških od­red­ni­ca od do­ma­ćih struč­nja­ka. To je je­dan od pri­o­ri­tet­nih za­da­ta­ka u ovom mo­men­tu. Tim bi tre­ba­lo da pri­pre­ma po­dat­ke pre­go­va­rač­kom ti­mu za ula­za­k u EU i da vo­di ra­ču­na o de­fi­ni­sa­nju pro­je­ka­ta ko­jim bi mo­gli da apli­ci­ra­mo ka EU fon­do­vi­ma, da da­je struč­ne su­ge­sti­je Sa­vje­tu za pri­va­ti­za­ci­ju iz obla­sti sa­o­bra­ća­ja – po­ru­čio je Iva­no­vić.
Dr­ža­va je la­ni bi­la bli­zu pri­va­ti­za­ci­je Lu­ke Bar, ali je na kra­ju od­u­sta­la. Iva­no­vić po­ja­šnja­va da su u mno­gim dr­ža­va­ma ili pri­mor­ske op­šti­ne ili drža­va ve­ćin­ski vla­sni­ci i upra­vlja­ju lu­ka­ma, dok pri­vat­ni­ci od­ra­đu­ju sa­mo dio luč­kih po­slo­va.
– Dr­ža­va tre­ba da una­pri­je­di i oja­ča svoj tran­sport­ni si­stem kroz ve­će pri­su­stvo dr­ža­ve u tom pro­ce­su. Do sa­da smo ko­ri­sti­li re­du­ci­ra­ni mo­del ko­ji u naj­ve­ćem is­klju­ču­je dr­ža­vu iz pro­ce­sa, što sa­mo po se­bi ne ga­ran­tu­je odr­ži­vost si­ste­ma, is­klju­ču­je spro­vo­đe­nje in­te­gra­ci­o­nih pro­ce­sa sa stra­te­škog aspek­ta, što je u su­prot­no­sti sa aspek­ta pro­jek­ta „VI­SION PLA­NE­TA”, ko­ji je ja­sno de­fi­ni­sao da­lje smjer­ni­ce raz­vo­ja ze­ma­lja re­gi­o­na – ka­zao je on.
Po­ja­snio je da Cr­na Go­ra tre­ba da od­u­sta­ne od „Lan­dlord” mo­de­la upra­vlja­nja, a da umje­sto nje­ga vra­ti „Ope­ra­ting” mo­del.
– Na na­čin što će us­po­sta­vi­ti na­ci­o­nal­ni bord za lo­gi­sti­ku u ci­lju stra­te­škog raz­vo­ja na­ci­o­nal­ne lo­gi­stič­ke plat­for­me, ko­ju bi či­ni­le Lu­ka Bar, kao je­dan si­stem u ve­ćin­skom dr­žav­nom vla­sni­štvu, Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra, Mon­te­kar­go, vo­de­ći špe­di­te­ri, bu­du­ći rob­no­tran­sport­ni cen­tri Bar i Pod­go­ri­ca, bu­du­ći Kon­tej­ner­ski ter­mi­nal Bi­je­lo Po­lje, i bu­du­ći di­stri­bu­tiv­ni cen­tri Ti­vat, Nik­šić, Pod­go­ri­ca i Be­ra­ne. Po­ve­zi­va­nje pr­va če­ti­ri ele­men­ta plat­for­me bi pred­sta­vlja­lo pr­vu raz­voj­nu fa­zu, a osta­li bi se uklju­či­va­li shod­no raz­vo­ju. Upra­vljač­ko ti­je­lo ove plat­for­me bi bi­lo u okvi­ru Vla­de, sa­sta­vlje­no od vla­di­nih pred­stav­ni­ka, struč­nja­ka, lo­gi­stič­kih pro­vaj­de­ra, bro­da­ra, osi­gu­ra­va­ju­ćih ku­ća, in­for­ma­tič­kih pro­vaj­de­ra itd. Na vr­hu bi bio bord di­rek­to­ra ko­ji bi upra­vljao po „Co­re Supply Chain” mo­de­lu. Si­stem bi bio kon­ci­pi­ran ta­ko da i da­lje for­si­ra jav­no-pri­vat­no part­ner­stvo sa od­no­som 51:49 od­sto u ko­rist dr­ža­ve za sve uče­sni­ke u plat­for­mi. Dr­ža­va bi se po­ja­vi­la kao re­gu­la­tor, or­ga­ni­za­tor, ko­or­di­na­tor i kon­tro­lor, i ga­rant kon­ti­nu­i­te­ta odr­ži­vo­sti. Pri­vat­ni par­te­ri bi se po­ja­vi­li kao in­ve­sti­to­ri, re­a­li­za­to­ri, do­no­si­o­ci no­vih ide­ja i teh­no­lo­gi­ja, i mar­ke­ting pro­vaj­de­ri ko­ji pri­vla­če no­ve ko­mi­ten­te. Ova­kav mo­del bi zna­čaj­no pro­mi­je­nio pri­vred­ne pri­li­ke kod nas – is­ta­kao je Iva­no­vić.
D.S.


Oba­vlja­ju 90 od­sto tr­go­vi­ne

Iva­no­vić je is­ta­kao da lu­ke i po­mor­ska pri­vre­da pred­sta­vlja­ju va­žne si­ste­me, ko­ji zbog svo­je ogrom­ne eko­nom­ske sna­ge ima­ju sve va­žni­ju ulo­gu u na­ci­o­nal­nim pri­vre­da­ma dr­ža­va.
– Za tre­ći­nu dr­ža­va lu­ke oba­vlja­ju 90 od­sto tr­go­vi­ne i uče­stvu­ju oko 30 od­sto unu­tar evrop­skog sa­o­bra­ća­ja. Pro­met ro­be u svjet­skim lu­ka­ma u ovom mo­men­tu pre­ma­šu­je de­set mi­li­jar­di to­na svih vr­sta te­re­ta. U evrop­skim lu­ka­ma je 2015. go­di­ne obim pro­me­ta iz­no­sio 3,85 mi­li­jar­di to­na, ili vi­še od 30 od­sto svjet­skog pro­me­ta, što evrop­ski si­stem lu­ka ran­gi­ra me­đu naj­pro­met­ni­je si­ste­me lu­ka u svi­je­tu. Pro­met u evrop­skim lu­ka­ma ra­ste po sto­pi u pro­sje­ku za 2,2 od­sto ve­ćoj od tren­da ra­sta BDP ze­ma­lja EU, sa da­ljom pro­jek­ci­jom ra­sta do 3,2 od­sto u od­no­su na rast BDP. Ja­sno je da lu­ke pred­sta­vlja­ju bit­ne ge­ne­ra­to­re pri­vred­nog raz­vo­ja i da su pred­met po­seb­ne pa­žnje sa pri­vred­nog, eko­nom­skog, lo­gi­stič­kog i teh­no­lo­škog aspek­ta – na­veo je Iva­no­vić.